Muzička retrospektiva #8

Svakako znate da muzika ima bitan uticaj na sva živa bića. Rađeni su razni eXperimenti na biljkama, životinjama, ljudima korišćenjem muzike. Krave daju više mleka ako im se pušta klasična muzika, biljke bolje napreduju ako im se pušta klasična muzika. Opšte poznate činjenice. Ono što će biti predmet ovog teksta, pored sada već ustaljenje muzičke retrospektive, jeste uticaj muzike na ljudski mozak.

Psychedelic trance je eletronska muzika koja se pojavila sredinom devedesetih godina prošlog veka i vrlo brzo je stekla popularnost na našim prostorima. S obzirom da je to bio period kada smo bili pod embargom, u potpunoj izolaciji i u ratu sa svima, muzička dešavanja su bila maksimalno proređena, kao i sve ostalo. Niko od stranih muzičkih zvezda nije želeo ili nije smeo da dođe u našu zemlju i nastupa. Nije bila situacija kao danas: koncert svake nedelje. Raznorazni muzički spektakli i svetska imena svakog mesecea u Areni, pa Exit, Nišville, Beerfest i mnogi drugi festovi i festivali… NE. Svega toga tada nije bilo. Tada niko, kao što sam već rekao, nije želeo ili nije smeo da dođe i nastupa u Srbiji. Niko sem DJ-eva, presvega Dj-eva koji su vrtili ploče psychedelic (goa) tranca. Njima nije bila frka da dođu jer su i oni najverovatnije navikli na slične političke, ekonomske i društvene situacije s obzirom da je najveći broj njih bio iz Izraela. Međutim, da ne bi bilo zabune, bilo je tu DJ-eva iz Engleske, Francuske, Nemačke, Holandije, ali Izraelaca koliko ti je duša želela. To je znatno uticalo na stvaranje vrlo jake Clubbing scene u Beogradu. Barutana, Industrija, splav Kolos i mnoga druga mesta nudila su i te kako dobar svetski provod. Često sam išao na takva dešavanja. Štekao bih kintu, pratio Kaličaninovu emisiju »Technokratia« na trećem kanalu i čim bi se održavao neki cool party, pravac Beograd po braću i u provod. Bila su to teška vremena, nije bilo love (mada je i sada nema), nemaština i beda beše na svakom koraku (kao i danas) ali clubbing je bio svetski. Valjda su ljudi bili željni dobrog provoda. Valjda je ljudima bilo drago što ipak neko želi da dođe i nastupa u njihovoj izolovanoj i napaćenoj zemlji. Iz tog razloga clubbing, a pre svega psychedelic trance, doživeo je veliku ekspanziju i popularnost na našim prostorima naročito u Beogradu. Nova muzička kultura i pokret – tehno kultura činila je Beograd svetskim gradom a žurke održavane u Beogradskim klubovima spominjane su u svetskim časopisima i predlagana kao mesta za dobar provod. Nije to bila mala stvar u tim teškim vremenima.

Kada je u pitanju psychedelic trance hteo bih još par stvari da napomenem. S obzirom da se počeci psychedelic tranca, pored Goe, u velikoj meri vezuju i za Izrael,  ta elektronska muzika je vrlo brzo dobila epitet »jevrejska muzika«.  I ne samo to. Mnogi antagonisti su išli korak dalje tvrdeći da tom muzikom jeverjski DJ-evi utiču na umove slašalaca pritom popularizujući sve zastupljenije sintetičke droge. Te tvrdje potkrepljivali su raznim naučnim emisijama u kojima su neki navodni naučnici tvrdili kako se ta muzika pravi na frekvencijama na kojima ljudski um projektuje snove i da slušanje TE glasne muzike potkrepljenje vizuelnim efektima raznoraznih stroboskopa, lasera, holograma u ljudskom umu izaziva stanje sna. Ljudi su budni sanjali a snove su im kreirali tamo neki DJ-evi muzikom koju su stvorili pomoću računara. U celoj priči sintetičke droge imale su veoma bitan uticaj jer su korišćenje kao sredstvo pomoću kojeg sa lakše prodiralo da svesti svakog pojedinca. Ti naučnici su sve to videli kao jedno veliko društveno i državno zlo. Zato nije bilo nikakvo čudo što je psychedelic trance vrlo brzo bio „proglašen“ svojevrsnim psy oružijem odnosno audio-digitalnom kabalom pomoću koje se ljudima, pre svega omladini, menjala svest i uticalo na um i rasuđivanje, namećući im neke jevrjeske vrednosti, principe i istinu. Koliko je to bila istina, to ne bih znao da vam kažem. Meni je sve to ličilo na klasično širenje anitsementizma.

Ako celu stvar sagledam iz ličnog iskustva mogu samo reći da sam dugi niz godina slušao i dalje (ponekad) slušam psychedelic trance. Meni je ta muzika pomogla da prebrodim teške periode u svom životu, zato će uvek i zauzimati posebno mesto u mom životu. Sad da li su mi tamo neke sile mraka teškim bitovima uticale na svest i slale skrivene poruke, to nije toliko ni bitno. Sa druge strane, ako detaljnije sagledamo situaciju, zar svaka muzika ne šalje određene poruke? Zar svaka muzika ne utiče na mišljenje, deluje na svest i na raspoloženje? Zar svaka muzika ne kreira ukus, stil, stav i odnos prema životu i ljudima? Psychedelic trance je samo stigmaizovana od strane onih neopućenih, ograničenih i primitivnih ljudi koji imaju averziju prema svemu onome što nerazumeju.

Tweet