Pre skoro dve godine, prijatelj, vlasnik jedne veće domaće IT firme, mi je pričao o svojim “susretima sa sistemom”. Da skratim, pokrenuo je neke procedure pred državom i to je išlo jako sporo. Kada tako “stoji” većini padne napamet ideja da potraži “neku vezu”. Onda je shvatio da ni to nije pokrenulo stvari. Treba mi ipak neko iz neke stranke, misao iz druge faze očaja. Mora da je to zbog toga što nije “podmazano” – to je bila treća faza očaja.

Na kraju, višednevnom analizom je shvatio da nije ništa od toga!

???

Naprosto, činovništvo je bilo glupo. Kako glupo?

Ne u ličnom IQ smislu, nego glupo u pravcu delovanja, glupo kao deo sistema. Nije znalo procedure, niti su one transparentne i jasne. Anamneza je takva, pa i razmišljanja jednog običnog srpskog činovnika… ako pitam ispašću glup i malo po malo ispašću iz kadrovske kombinatorike državno-dadiljastog zaposlenja. Bolje da ćutim. Naučiću usput, kada prethodno nekog potupno nevinog iscimam – privatnika najbolje, neće ti niko osim njega zameriti. Ko još veruje da od njegovog uspešnog poslovanja meni stiže plata, pa bože… mene plaća država a ne on.

Od tada pratim kako se ta paradigma razmnožava, i kako je prijatelj, onako empirijski obogaćen, bio u pravu.

SAVET: posetite linkove koji slede.

Bilo da je u pitanju RATEL, ili ove kolege, nesrećnici iz Kragujevca (su možda najjača ilustracija) ili pitanje privatnosti u BusPlus sistemu ili najnovije pretnje internet provajderima… ili nedavno masovno neuredno dostavljena poreska rešenja u Vojvodini. To su sve samo delići ledenog brega. Nisam siguran da “staje u glavu” šta je sve “ispod vode”, i što ni ne dolazi u medije.

Na kraju, ipak ne treba kriviti te činovnike, mada svi to odmah žele – jer je najlakše. Kažu da kad nešto ne funkcioniše, ne treba kriviti ljude nego procese. Premalo je onih koji ove procese  uspostavljaju, takve ironično zovem “greška u sistemu”. Zbog toga mi ne zamerite što ću uvek dati podršku takvim menadžerima – bilo u firmama, bilo u institucijama, bilo među političarima.