Koji je meni lično ostavio prilično nedefinisan ukus u ustima. Kada bih ono što sam 14-og u Sava centru doživeo morao da opišem u jednoj rečenici, rekao bih: Ruska drama praćena likovnim delima i posmrtnim marševima, sa odličnom završnicom. No, to ne znači ništa loše, naprotiv. Dan ruske federacije je obeležen veoma lepo, sa umetničkim delima koja se mogu i čuti i videti. Kobinacija 3D tehnologije predstavljene na gigantskom platnu i simfonijskog orkestra koji ostavlja bez daha. A kao fasada - solistkinja koja je dozirala jezu na našim kičmama. Ništa slično nisam doživeo do sada.

Ono što bih izdvojio iz priče kao najpozitivnije i najupečatljivije je bis. No, to opet ne znači da je ostatak večeri bio ruska melodrama, već da je taj bis bio najpribližniji meni. Dan ruske federacije nije bio namenjen za neuku omladinu, već za malo ozbiljniju publiku. U nekim trenucima mi je bilo žao što ne poznajem ruske slikare savršeno, što ne mogu da povežem likovna dela sa muzičkim savršenstvom prikazanim na platnu. Za mene je sve to bilo depresivno i… dosadno.

www.youtube.com/watch?v=RK0XTFGjcTc

E sad, iako je bilo tako mogu se pohvaliti da sam tada prvi put uživo čuo harfu. Na primer. Ili neke instrumente za koje sam bio ubedjen da se ne koriste nigde osim u obdaništu :-) . Kao što je ovaj. Krajnje zanimljivo! Elem, posle nekog vremena je vizuelni doživljaj prestao, i ja sam bio prilično razdragan činjenicom da mogu skinuti 3D naočare koje nisu bile baš visokog kvaliteta. I, kao što se moglo očekivati, tada muzika nije više bila pratnja likovnim delima prikazanim na platnu, već je postala ono u šta se gleda i šta se sluša. Dela su bivala sve dinamičnija kako su se redjala, i najzad sam mogao da uživam u klasičnim delima koja su mi bar odnekud poznata. Muzika je bila tako opuštajuća, dirigent je svoj posao radio savršeno, nisam znao gde da se okrenem, u koji instrument da gledam. Bili su uvežbani kao da su zajedno svirali od rodjenja. Baš sam uživao u tom delu večeri.

Na žalost, on se brzo završio, kao što se i moglo očekivati od nečega što prija, jel… Ali mi je drago što sam to doživeo. Zaključak je: Jedno jako zanimljivo iskustvo kome ja verovatno nisam dorastao, ali mi je drago što sam imao prilike da čujem ruski simfonijski orkestar uživo i gledam likovna dela najpriznatijih umetnika. Siguran sam da se za ovakve dogadjaje treba spremati i učiti. Koga zanima, evo ga program. A da, zamalo da zaboravim! Bis:

www.youtube.com/watch?v=RADquOZIoLg


Pročitajte ostatak teksta

Pogledajte još tekstova od blogera: Sopranov Blog

  Najnovije na Blogosferi

Koji su Sve Benefiti U?enja Stranog Jezika

Leto je savreno godinje doba za uivanje, to je istina. Tako?e je istina da je grad u toku leta maltene prazan, doga?anja, odnosno distrakcija je ...

pročitajte celu vest
09.10.2018 0:11:09

kategorija:Internet

Komentariši

  Blogosfera Info Box

Blogosfera ima ukupno

4638 postova