Brat Pantela ima posle Novaka Đokovića najpopularniji FB nalog osobe iz Srbije, a tretira se kao „kradljivac” alter-ega fudbalera Marka Pantelića (a on ima i jedan od najpraćenijih srpskih Tviter naloga). Poznat je po anti-pravopisnom slengu koji se širi ovom državom, jer ga mnogi smatraju smešnim.

Razlog zašto pominjem Pantelu jeste njegova online reakcija na tekst iz Kurira od 18.01. o filmu “U zemlji kvi i meda”, gde se pominje teza da je rediteljka filma Andželina Džoli (Angelina Jolie) izjavila kako je Republika Srpska genocidna tvorevina, što se kasnije ispostavilo kao netačno. Pantela je istog dana pozvao svoje фенове da glasaju sa ocenom jedan na IMDB stranici ovog filma (najvažniji svetski Web sajt iz oblasti filma).

Nakon dva dana bilo je preko 2.000 gasova sa ocenom jedan, što je donelo rejting ovog filma ispod ocene 5 (ocena kritičara za ovaj film je 5.6).  20.01 Kurir objavljuje tekst gde opisuje ovu akciju na IMDB. U poslednjih nekoliko dana ocena se stabilisala na vrednosti od 3.2, sa trenutno preko 11.600 ocena 1 od strane korisnika. Ovaj film je do kraja januara zaradio oko 220.000 $US, a budžet za ovaj film je procenjen na 10 mil. $US.

Iako IMDB u osnovi ima veoma kvalitetan algoritam koji može lako da reguliše ovakve spam aktivnosti, to se još nije desilo. Inače, veliki broj osoba u svetu upravo na osnovu ocena sa ovog Web sajta, u kombinaciji sa prikazima korisnika, bira koje će filmove gledati ili ne, što za krajnju posledicu u ovom slučaju može imati da se film slabije prodaje i generalno gleda – ako ovakav rejting filma ostane.

Komponente uticaja na društvenim medijima

Ovaj primer može veoma slikovito da posluži za prikaz elemenata aktivnosti online korisnika koje čine različite tipove uticaja.

Na ovom blogu ima više tekstova na temu uticaja, a naročito bih skrenuo pažnju na definisanje razlike između popularnosti i uticaja (uključujući i metodologiju stvaranja uticaja), kao i vodič za online influensere.

2008. g. sam u Skoplju držao predavanje na temu merenja uticaja na blogovima, i u tom predavanju se pominje metodologija definisanja elemenata uticaja Džeremaje Ovijanga (Jeremiah Owyang), koju bih ovde delom prikazao i objasnio kroz još nekoliko primera:

1. Aktivacija (online) zajednice ili poziv na akciju:

Pomenuti primer Brata Pantele predstavlja prikaz najozbiljnije komponente uticaja, a to je direktna aktivacija korisnika da nešto urade. Nisam do sada imao prilike da vidim ili da čujem za primer da je neko u Srbiji ovoliko osoba aktivirao preko društvenih mreža/medija.

2. Uticajne ideje (Meme):

Jedan od najozbiljnijih sistema promocije predstavlja drugu najvažniju komponentu uticaja – kreiranje ideja koje se kasnije ponovo obrađuju u samoj online zajednici (kreiranje aktivnosti ili sadržaja koji iniciraju druge online sadržaje, a naročito blog postove), a često se prenose i u klasiče medije. Kada neka osoba često “produkuje” uticajne ideje, one postaju važna komponenta uticaja te osobe (što je osoba uticajnija, češće se dešava da se “izjave” te osobe koriste na mnogim mestima).

Dati primer predstavlja i uticajnu ideju, kao što je npr. i jučerašnji poziv Zorana Torbice na #LopataUp.

3. Menjanje stavova:

Da li i koliko često određeni sadržaji ili aktivnosti posmatranog korisnika menjaju stavove onih koji prate online tog korisnika.

Ovo je jedna od veoma čestih karakteristika online servisa koji su vezi sa prikazima proizvoda i usluga, blogova (…), ali i pojedinih naloga na društvenim mrežama. Ovo je i komponenta uticaja koja je zaslužna za to što mnogi ovde misle da ako imaju dosta posetilaca na blogu, nekoliko hiljada fanova i pratilaca – da su uticajni. Ova komponenta uticaja je mnogo manje značajna nego što su prethodne dve komponente, i ona postaje indikativna kada je posmatrani korisnik često u situaciji da svojim sadržajima i aktivnostima menja stavove drugih osoba.

Dobar primer načina kako se argumentacijom menjaju stavovi jeste članak Dragane Đermanović na temu “dobronamernog građanina” za kojeg se ispostavilo da baš i nije bio toliko dobronameran prema banci Intesa kako se prvo mislilo. Ovaj tekst je i dobar primer sledeće važne komponente uticaja – relevantnosti.

4. Relevantnost (sadržaja i aktivnosti)

Obično se podrazumeva da su veoma uticajne osobe i relevantne za oblast u kojoj su uticajne, ali je važno napomenuti da relevantnost nije promenljiva kategorija, već da je osoba koja je relevantna za određene oblasti dugo u toj materiji u koju se veoma dobro razume. Relevantnost kao komponenta uticaja je u tesnoj vezi sa menjanjem stavova, ali ne i sa dve najvažnije kategorije uticaja.

5. Veze i odnosi u (online) zajednici

Čuveno pravilo “nije bitno šta znaš, nego koga znaš” predstavlja veoma važnu komponentu uticaja, ali samo do segmenta koga. Kada tog nekog poznajete (i veoma je važno da taj neko zna i ko ste vi), onda za definisanje uticaja postaje veoma važno ono šta znate (relevantnost).

Što su osobe uticajnije, imaju veći uticaj u svojem bližem i daljem okruženju, bez obzira na pojedinačni uticaj osoba u tom okruženju.

6. Demografska rasprostranjenost uticaja

Da li se radi o lokalnom, nacionalnom, regionalnom, međunarodnom uticaju koji može biti iz jedne ili više oblasti.

Lepo je to što se u ovdašnjim uslovima uticaj pojedinih osoba odmah “rasprostire” regionalno.

7. Doseg/Reach

Kada se posmatra sa aspekta uticaja, komponenta broja fanova, pratilaca, posećenosti web sajta (…), se odnosi isključivo na broj (i angažman) drugih uticajnih korisnika koji prate posmatranog korisnika/online lokaciju. Veliki broj korisnika ili posećenost često donosi veći broj uticajnih korisnika, ali to ne mora da bude važno sa aspekta posmatranja komponenti uticaja. Ova komponenta uticaja je u direktnoj vezi sa relevantnošću.

Dobar primer razlike u uticaju srodnih (humorističkih) sadržaja mogu biti sajtovi Vukajlija.com i Njuz.net. Iako je Vukajlija mnogo posećeniji, Njuz je daleko uticajniji. Dokaz za to je i najvažnija domaća novinarska nagrada koju je dobio Njuz.net.

7. Angažman, participacija i linkovanje

Lajkovi, retviti, komentari, linkovi do bloga/Tviter/FB naloga predstavljaju samo indikativnu manifestaciju ostalih komponenti uticaja, što se može videti i na datom Pantelinom primeru. Sami po sebi, ovi segmenti aktivnosti na Internetu mogu lako biti isfabrikovani, i/ili potpuno irelevantni.

8. Ton/Sentiment

Da li se uticaj ostvaruje pretežno kroz pozitivne (afirmativne), neutralne ili negativne (hejterske) aktivnosti i/ili sadržaje. Poznato je da negativni sadržaji/aktivnosti uvek privlače više pažnje, dok su neutralni sadržaji važni u slučajevima “škakljivih” tema.

Na žalost, kod nas se na Internetu najveći broj aktivnosti u kojima dolazi do aktivacije korisnika najčešće dešava upravo kada nešto treba protestvovati, spamovati (kao kod Pantele), bojkotovati, i sl…

Zaključak

Jedan od osnovih razloga zašto se Miloje Sekulić često nervira kada neko pominje neki online uticaj jeste što na ovim prostorima ima veoma malo osoba koje imaju realan uticaj iskazan kroz mogućnost aktivacije korisnika (npr. aktivacija korisnika na prodaju proizvoda i usluga) i širenje uticajnih ideja, a sve ostale osobe realno nisu dovoljno uticajne, jer ne poseduju sve bitne komponente koje čine realan uticaj.

Rating: 6.9/10 (12 glasova cast)