slika

Paradoksalno, iako imamo sasvim pristojnu kvotu blogera, imamo i nepristojno malo dobrih blogova

Pre nekoliko meseci sam skoro sasvim prestao da pratim blogove. Namerno kažem „pratim“ jer se na prste jedne ruke mogu nabrojati „lične virtuelne kolumne“ koje sam uspevao da pročitam od prve do poslednje rečenice.

Dobro, znamo da je na mreži i inače malo teže čitati bilo šta, još teže potpuno pročitati poduži tekst koji publici nudi nečije viđenje kakvog događaja (znate ono: nešto se dogodi, pa hajde sad na desetak mesta da „konzumiramo“ različita, mada uglavnom ista i dosadna, intelektualna razvlačenja testa za lošu pitu.) Ne mogu to, nemam strpljenja, a još manje volje da pratim više od 5 – 6 blogova te vrste, pa i njih tek kad me zaintrigira naslov ili tema.

Razloga ima mnogo, ali ovako na prvu loptu mislim da je najvažniji – dosada. Blogolandija je, verujem, postala (ili ostala?) dosadnija od raja. Fina klima, mnogo tapšanja po ramenu, predvidljivi obroci, ista plej lista, nešto malo loše serviranog rajskog voća… Uglavnom, ne znam baš tačno zašto je tako, ali taj koktel nije u skladu sa mojim anahronim analognim bićem.

Malo prokletstvo novinara, tačnije urednika, takođe mi smeta dok se, sve ređe, šetam od bloga do bloga. Čim pročitam naslov, uvod, snimim šta je glavna teza autora (ako je uopšte u tekstu ima), prvo što pomislim je: da li bi ovaj tekst mogao u novine? (U novine, naravno, jer jesu i još dugo će biti najozbiljniji medij – nije bez razloga reč „štampa“ sinonim za medije.)

I šta zaključujem? Nevoljno ovo pišem, ali toga ima tako malo da brzo gubm volju za daljim traganjem. I, u najboljem slučaju, preletim preko tih treperavih redova sve u nadi da ću naći bar jednu originalnu rečenicu. I samo jednu – dve obično i nađem. A pravi tekst koji me baš sasvim cimne pročitam samo kod blogera koji imaju profesionalnu težinu iza sebe.

Praštajte, ali tinejdžersko-adolescentna promišljanja sveta, a to su u prevelikoj meri naši blogovi, ista su vekovima – razlika je samo u ambalaži u koju su upakovana. Još tužnije: ovde i oficijelno zreli ljudi iza glavobolne buke i besa svojih pasusa sakrivaju samo jad vlastitih praznih dosadnih života. Ko da uopšte mari za to?

Dobro, možda sam ja zadrti prezahtevni relikt vremena kad je napisana reč imala apriori težinu ili je čitalac bar tako očekivao. Blogovi, znamo, nisu literatura, nisu ni novinarstvo (mada najbolji preferiraju da liče na kolumne, dakle na žanr koji svaki student žurnalistike želi da piše već prvog dana po dobitku indeksa.), blogovi nisu ni stručni ili, daleko bilo, naučni radovi. Držim da su to manje ili više zanimljivo napisana zapažanja o svetu oko nas. Ali, na žalost, ovaj pridev „zanimljivi“ ređi je od kapi kiše u pustinji.

No, na stranu sa subjektivnim kategorijama poput „zanimljivo“, mislim da je važniji razlog opadanja interesovanja za blogovanje (da ne krivimo društvene mreže koje itekako troše vreme stanovnika Interneta) u svojevrsnom manjku profesionalnog i žanrovski određenog pisanja na blogu. Blogera u ovoj zemlji nema mnogo, ali ima dovoljno. Blogova, rasnih, vrednih čovekovog najvećeg blaga – vremena, na žalost nema. Neće sami da se pišu.

Vreme svaštarenja u blogovanju neće nikada proći, jer loše stvari nikada ne prolaze, ali takav način pisanja neće nikada biti popularan, kvalitetan i posebno atraktivan za čitanje. Šta više, mislim da će, kao što je to slučaj sa medijima, opstati oni blogovi koji mogu da budu „samoodrživi“, dakle dovoljno posećeni da njihov pisac može od tog posla da pristojno zarađuje. Prema besplatnim stvarima uvek sam imao rezervu, pre svega zato što – ne postoje. Postoje samo različite vrste moneta.

Da privežem lađu za dok. Svoju pustinjsku prirodu Blogolandija u Srbiji izgubiće tek kad blogova bude još manje, a onih koji znaju da ih monetizuju više. Jer, paradoksalno, mi iako imamo sasvim pristojnu kvotu blogera, imamo i nepristojno malo dobrih blogova.

Ili ta sveža okrepljujuća mesta na mreži još nisam uočio?

No related posts.


Pročitajte ostatak teksta

Pogledajte još tekstova od blogera: Novinarska Patka

  Najnovije na Blogosferi

Koji su Sve Benefiti U?enja Stranog Jezika

Leto je savreno godinje doba za uivanje, to je istina. Tako?e je istina da je grad u toku leta maltene prazan, doga?anja, odnosno distrakcija je ...

pročitajte celu vest
09.10.2018 0:10:09

kategorija:Internet

Komentariši

  Blogosfera Info Box

Blogosfera ima ukupno

4638 postova