Svako može biti prorok… Onome što zlo radi reci da će zlo proći, a onome koji dobro čini da će biti nagrađen, pa nećeš nikada pogrešiti, jer je to večni zakon prirode. Jer nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno.

Ne možeš biti veliki čovek dokle god sebe smatraš umrlim. Ne možeš biti veliki čovek ni na jednom mestu na svetu i ni u jednom položaju u društvu; prvo, dokle god imaš strah ma od čega manjeg od Boga; drugo, dokle god imaš ljubav prema čemu manjem od Boga, i treće, dokle se god ne privikneš smatrati svoju smrt nečim bivšim, a ne nečim budućim. Ne poželi išta što pripada bližnjem tvom. Jer, čim si poželeo, već si posejao seme zla u srcu i seme će pasti i rasti, širiti se, i granati se, i gurati ruke tvoje na greh i tvoje noge, tvoje oči i tvoj jezik i celo telo tvoje. Jer, telo je izvršni organ duše. Ono što duša hoće, telo mora i ono što duša neće, telo ne mora.

Kada bi ti ponudili zlatan pehar sa najboljim vinom i rekli: Pij, no znaj, na dnu je škorpija, da li bi pio? U svakom peharu zemaljske stlasti nalazi se škorpija. Uz to, nažalost, ti pehari su toliko plitki da su škorpije jako blizu usana.

Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!

Neka ti svi ljudi koje sretneš, budu žive slike onoga dobra i zla, koje je u tebi.Zadržavaj se mislima i ljubavlju stalno na dobrim slikama, da bi i ti postao slikom dobra zabraću svoju.

Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.

Koje su dve zle stvari o kojima ljudi najradije razgovaraju? Tuđi greh i svoja pobeda.

Ako si bogat samo onim, što lopovi mogu ukrasti i moljci pojesti, sa čim ćeš ostati akolopovi zbilja ukradu, i moljci pojedu?

Što uži vidik, to veći nemir. Što širi vidik, to manji nemir. Najširi vidik, božanski mir. Što uži vidik, to veća cena sebi. Što širi vidik, to manja cena sebi. Najširi vidik, najmanja cena sebi. Kad bi ohola žaba iz bunara stala pokraj okeana, izgubila bi svoju oholost.

Ne prljaj onoga koji se počeo prati nego mu pomozi da se opere.

Najveće istine lakše ćeš dokazati ljudima životom no rečima. Zato i ne počinji govoriti o njima prvo jezikom, jer ćeš ih dovesti u sumnju.

Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest duše.

Zalud je bure od najskupljeg drveta, ako se u njemu drži uskislo vino.

Zalud usta puna molitve ako je srce prazno…

Šta god da tkaš, vezuj konce za nebo…

Što više slasti, to je manje slatko; što više gorčine, to je manje gorko.

Ako danju tkaš, a noću osipaš, nikada nećeš satkati. Ako danju zidaš, a noću rušiš, nikadanećeš sazidati. Ako se, dakle, moliš Bogu, a činiš ono što je zlo pred Bogom, nikada nećeš moćisvoju dušu ni satkati ni sazidati.

Cela priroda liči na jedan klavir, na kome su stvorenja u stvari dirke. Koje se god dirke čovekdotakne, čuje eho svoje duše.

U bogatstvu misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi siromaštinu. U sreći misli, kako ćeš sdostojanstvom snositi nesreću. Kada te ljudi hvale misli, kako ćeš s dostojanstvom snositi njihoveporuge.A celoga života misli, kako ćeš s dostojanstvom umreti.

Kada svi govore, crkva ne može da dođe do reči. Kada se namršti sudba i zaveže sve jezike, ondacrkva dolazi do reči; onda jedina crkva sme i može da govori.

Ljudi, koji ne mogu vladati svojim srcem, još manje mogu vladati svojim jezikom. Ljudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svom, još manje mogu zavesti mir u državi. Ljudi koji ne mogu videti svet u sebi, još manje mogu videti sebe u svetu. Ljudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu, još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.

O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu – dok ne utvrdiš veru u Njega, o tuđem grehu – dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu – dok ne svane!

Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu, a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

Obrazovan je onaj koji ima obraza.

Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi za hleb kao što školovan (na svoj način) medved zarađuje svojom veštinom igranja.

Lako je naučiti životinju, lako je naučiti prostaka, ali teško je naučiti onoga ko je nenaučen postao učitelj drugima.

Reći za jednu veru ili jednu filozofiju da sadrži svu istinu isto je što i reći da sve druge vere i filozofije sadrže sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa ljudi. A zadobiti ovu slobodu znači učiniti jedan divovski korak ka veličini, ka božanstvu.

Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom svojom.

Istina je šira, viša i dublja od vasione. Zato se istina ne može znati – ona se može otkriti duhovnom čoveku, kao što se dan ne može znati, no može se otkriti otvorenom oku. Možda vas interesuje i… 5. januar 2012. — Ivo Andrić (0) 9. oktobar 2011. — Fjodor Dostojevski (0) 24. maj 2011. — 16. vek u Šekspirovim očima (2) 27. april 2011. — Šta na kraju pobedi – dobro ili zlo? (0) 3. april 2011. — Mešino shvatanje ljudi, ljubavi, nesreće i sreće pozajmljeno iz dela „Derviš i smrt“ (0)